Dok se prepirao sa mašinom koja mu ispaljuje teniske loptice na treningu i koja snažno liči na R2D2 (verovatno su familija), Nenad Vučijak mi se javio na poziv. Pre no što će ući u istoriju kao prvi rekreativac koji je tražio čelendž protiv mašine za ispaljivanje loptica, prozborio je samo:
V: „Ma piši šta hoćeš“!
Okove i stege prohteva, šef Team 4 mi je pretvorio u napalm tretman slobode.
V: „Šta ja znam, evo, ko recimo kupuje vino?“
Stari dobri okovi? Ma jok, lepo mi to radimo, na radost Bikickog, Imperatora, Verkata i još po nekog.
Dobro, evo…
„Piši nam o kupcu vinskom,
što se često boce laća.
Te za vino rado paru
Izvadi iz fensi gaća!“
„Dobro, Vučko, kako kažeš…
mada nije ljut zadatak.
“Hajdučiji moga pera
Taj je čovek iskren jatak.
Najčešći je kupac vrli
neodlučan sred police.
Kad prepozna neku flašu
k’o Orbit razvuče lice.
I spreman je za par soma
da čeliči duha stanje.
S’prezirom sve drugo gleda,
otporan na novo znanje.
Drugi tip u vinoteci
umivenu ima glavu.
Brzo kupi k’o da krade
Treba mu za neku Slavu.
Treći čovek zna šta neće
ukus mu je kao stena.
Nesiguran šta baš hoće,
dok prodavcu kreće pena.
Moderan je ovih dana
Kupac preko interneta.
U korpicu vina stavlja
dok brzinom nula, šeta.
Raznosač je muka biti.
Gorku vam taj kašu kusa…
Vina tegli, ker ga juri.
Trese se od tetanusa.
Sirotinjski stalež isto
obraduje sebe čašom,
pa korpu sa keksom, uljem
produhovi vina flašom.
Kupcima u restoranu,
zajedničko jeste geslo:
„Ja uz vino servis želim,
jer sisao nisam veslo.“
Ma ima nas raznoraznih…
Ko bi sve to popisao?
Gomile sam takvih ovde,
nervnom gumom prebrisao!
Nenad M. Andric – Vinovnik
