Šetajući bulevarom Nadarenih Patuljaka, M. je koncentrisano razmišljao samo o neutaživoj želji da ne razmišlja. Dobro mu je išlo. Međutim, prokleti gospodin Slučaj, izuzetno sklon šali, poslao mu je iz suprotnog smera drago, poznato lice. Stole Hipster je smuvao vrhunsku ribu i šetao rodnim kvartom ponosan, kao da ima digitalni sat. M. se baš trudio da ga ne sretne, pošto su glasine da Stole ima ribu bile sasvim dovoljne za njegov kontrolisani bafer ispod kose.
SH: „El to moj brat? Pa gde si bre? Da te upoznam, ovo je Ruža, moja baš devojka!“
M.: „Drago mi je Ružo. Stole je Vaš izbor? Žao mi je Ružo…“ (Ruža ga pogleda zbunjeno i ćutke se rukuje)
SH: „Znaš kad smo se smuvali?“
M.: „Plašim se da ću saznati…“
SH: „Znaš ono kad sam nosio vino na Božić. E, to je bilo to…“
M.: „Hoće Bikicki da pomogne. Reći ću mu da se reklamira na sajtovima za upoznavanje.“
SH: (značajno) „E da, ali ne pratiš. Nije on više Bikicki!“
M.: (nezainteresovano) „Udao se?“
SH: „Ne, brate… On je sad Trikicki! Ubacio je tri oranža u Hrvatskoj. Neki hotel, bem li ga. Pa čuo si, valjda. Moraš biti obavešten.“
M.: „Misliš na Hilton u Rijeci? Nisam čuo, kao što vidiš.“
SH: „E da. A kako? Šta?“
M.: „Pa ništa, neki mladi kuvar, Hrvat, Srdoč valjda…“
SH: „On je brate, glumac. Milan Srdoč?“
M.: „Nije, Stole, glumac. Kuvar je. Glumac je umro pre trideset godina, fokusiraj se! Ovaj se zove Deni. Uostalom, da li te interesuje priča ili ne?“
SH: „Gorim, brate… Pričaj!“
M.: „Elem, dečko je najmlađi hrvatski kuvar sa Mišelinovom zvezdicom.“
SH: „El to neki čin?“
M.: „Gde se gasiš Stole? Sačekaj da završim, pa onda dejstvuj svojim rafalom besmislenih pitanja. Mišelinove zvezdice su ti krov u ugostiteljstvu i to bi trebalo da znaš. Negde će da počne priča i ne smeš da ne znaš sve o tome.“
SH: „U pravu si. Ružo, el se smaraš? Izvini, moram ovo da čujem…“ (Ruža ne reaguje)
M.: „Dakle, dečko je sjajan kuvar, što potvrđuje zvezdica koju bi trebalo propisno da sam izguglaš, pošto su moji živci na dekantiranju. Probao je negde vina od Bikickog, oduševio se i kontaktirao gde i koga treba. Bilo bi logično i da pravi neku spektakularnu klopu za Bikicki vina. Eto, to je ono što ja znam i što ti je dovoljno da počneš svoje tradicionalno površno istraživanje.“
Ruža: „Meni je fantastično to što se dečko preziva Srdoč i što mu to „č“ sa kvačicom pišu i na stranim sajtovima kad ga intervjuišu. To znači da je faca…“ (M. i Stole Hipster je pogledaju zapanjeno)
SH: „Brate, Ružo, pa ti me fasciniraš! A kako ti portali pišu – Bikicki“?
Ruža: „Obično slovima… Ne znam kako bi napisali Bikicki hijeroglifima?“ (M. jedva zadržava smeh)
SH: „Pa ono, nacrtaš jaja iz kojih curi vino i onda malo ofarbaš u oranž i eto ti ga egipaCki Bikicki… Eto, šta?“
Ruža: „Stole, dušo, ako glumiš kretena, onda si zaslužio penziju u Glob Teatru. A ako ne glumiš, onda…“
M.: „Da se citiram – Žao mi je, Ružo!“
Ruža: (M-u) „Vidi, kad sam videla šta nosi na Božić, pomislila sam da stvarno zna. Ne nose se Đoletova vina tek tako. Dok sam skapirala da ne zna ništa, već mi je bio sladak…“
M.: „Navuk’o te na svoju Sfera frizuru. Kapiram… Doviđenja, drugari!“
Nastavak šetnje M. je proveo u razmišljanju o Stoletu i zašto je ipak na neki način za njega vezan.
Drevna veza majke i lude ćerke mu se dominantno nametala…
