Postoje četiri vrste poznatih skokova:
-skok sa padobranom,
– skok s’ motkom,
– skok u dalj i
– skok sebi u usta…
Ljubiša Knežević verovatno spada u ljude koje većina naziva teškim. Kada takvoj osobi pokušate da objasnite tu težinu, vrlo često doživite ozbiljnu defanzivnu tiradu kojom se samo potvrđuje ono što smatrate: Težak u tri lepe. A čovek pokušava da objasni kako to nije. Nije to baš najbolji primer skoka sebi u usta, ali na neki način i jeste.
Za dan opozicionih muškaraca (9. mart) , a povodom dana žena (8. mart), Ljubiša je rešio da izvede svoju Dušicu na koronom osakaćenu večeru (zaključno sa 20h, po preporuci kriznog štaba).
Imperator vina, inače, nisu vina koja prate jela. U pitanju su vina koja se jelima nameću i prevode ih bez mnogo diskusije na svoju vodenicu, a na opšte dobro. Kneževići to vole i spadaju u uzak krug utemeljenih zanesenjaka kojima je svaki obrok, na neki način kreativni izazov.
Naručili su pola pitomog zoo vrta ispod sača, nešto povrćne bižuterije pod istim uređajem i listaju vinsku kartu.
Brka je dugo godina konobar u eminentnom beogradskom restoranu i voli svoj posao. Kada se susretne sa Ljubišoidima (teški ljudi), malo manje voli svoj posao, mada je u ovom, konkretnom slučaju, napojnica dihtung kojm se potpuno zaptivaju vrata njegovih tananih emocija. Ljubiša je težak, ali platežan gost koji zna red.
Brka: (stoji muklo već tri minuta pored stola Kneževića) „Gospodo, za šta ste se odlučili?“
Ljubiša: (pažljivo čita vinsku kartu) „Mnogo mi je teško da izgovorim to – ne znam, naročito kad uvek znam, ali nije da ne razmišljam. Ponuda je odlična, bogata i inspirativna. Postoji nekoliko pravaca…“
Dušica: „Ljubo, evo ja ovde čujem kako se čoveku proširuju vene.“
Ljubiša: „Nisam siguran da je početak mog izlaganja uopšte sadržao upitnik. Tako li je, Brko?“
Brka: „Tradicionalno me dovodite u jezivu situaciju. Ako Vama kažem da ste u pravu, povrediću gospođu koja me štiti, a ako izgovorim da je gospođa u pravu, cenim da će mi prečnik vena otići na pola cola.“
Ljubiša: (ne diže pogled iz vinske karte) „Zadovoljan sam, mladiću. Ima neke mudrosti u tebi. Pa hajde da skratimo. Šta od ovih vina ima sertifikat organske proizvodnje?“
Brka: „Mislim da smo i ovo više puta prošli. Od svega što posedujemo u svojoj prebogatoj ponudi, samo Imperator ima taj sertifikat. Možda još neki rade organski, ali samo Imperator ima sertifikat.“
Ljubiša: „Tačno! I šta bi ti nama uz svu ovu raskošnu večeru ponudio kao vino, a da ima sertifikat?“
Brka: „Evo, potpuno ću sad da Vas šokiram, zapanjim i iznenadim. Šta mislite o nekom Imperator vinu?“
Ljubiša: „To ti uopšte nije loša ideja… Kažeš, Imperator? Može. A šta od Imperatora?“
Dušica: „Ljubiša, milost, vene…“ (pokaže na Brku)
Ljubiša: „A što nam kvariš igru?“
Dušica: „Zato što je ista. Zato što maltretiraš dečka…“
Brka: „Cenim da gospodin ima sertifikat za taj tretman. Elem, svakako nešto crveno. Crveno je meso, pa… Maksimianvs?“
Dušica: „Može. Dekantirajte nam…“
Ljubiša: „Nemate pojma, oboje. Ova večera zahteva Valerius, rajnski rizling, damo i gospodo… Dajte malo duha, izađite iz klišea, tražite se!“
Brka: „Izvrstan izbor, gospodine. Evo ja se nikada ne bih setio… Nikada ne bih preporučio belo vino uz sve ono što ste naručili ispod ratkapne, ali… Ma da, svakako. Najdalje što bih otišao bi bio neki roze…“
Ljubiša: „Brko, sertifikat!“Brka: „A da. Nemamo roze sa sertifikatom i onda je Vaš izbor apsolutno sjajan u svojoj originalnosti. Može Valerius?“
Ljubiša: „Pa kad već insistiraš…“ (sklapa vinsku kartu i predaje Brki, koji čini naklon i odlazi)
Dušica: „Jesi ti pri sebi? Što belo vino uz junetinu?“
Ljubiša: „Dušo, srce… Mnogo si naivna. Ko će da čeka dekantiranje?! Da zviznemo mi flašu Valeriusa i ostavimo po čašu za uz klopu. Ako nam legne, uzmemo još jednu, a ako sam se ispalio, uzmemo naknadno još jednu bocu Maksimianvsa. Kapiraš?“
Dušica: „Ako si ti normalan, ceo svet je blesav. Na čelu sa mnom.“
Ljubiša: „Ljubim te u čelo, pametno!“
Nenad M. Andric – Vinovnik
