Neneo Imperadore De Artuditu Lupe, što na našem jeziku znači „čovek koji je propao kao teniser, mada mu i dalje dobro ide“, odnosno Nenad Vučijak, nedavno je dao oglas u kome traži još saradnika. Organizovao je onlajn kasting, na koji se odazvalo trideset puta više ljudi nego na poslednjem prijemnom za državnu glumu. I sve vreme, Neneo Lupe krije kao zmija noge informaciju da je za njegov tim, odnosno Team4, već potpisao Leo. Leo koji nije Mesi, mada poseduje matricu ambicija, svakako da predstavlja ozbiljno pojačanje za svaki tim. Odličan somelijer, veliki ljubitelj dima iz lule, što mirnodopske, što poslovno ratničke, dobar momak i vrhunski profesionalac… Definitivno dobitan dogovor po obe strane.
Za vreme ovog prisilnog HoReCa prelaznog roka, deluje da se preslažu redovi, prave planovi i spremaju taktike. To je razlog i za popunjavanje ljudskih i profesionalnih kapaciteta u okviru Team4. Zatišje pred buru. Čim Krizni ŠtaP prestane da bije po ugostiteljstvu, počinje „feder efekat“ i vaskolika jurnjava po (trenutno i opravdano) polufunkcionalnim objektima. Neneo Lupe, u narodu poznat kao Vučko, preciznim računom dolazi do saznanja da je potrebno više nogu od bazne četiri i da još par brižljivo selektovanih glava može mnogo više nego bazne dve, ma koliko te dve jake bile.
Uz čudesnu Slavicu koja je bila u stanju da prodaje žižak iz amfore za četiri soma, a što je kvalifikuje da pregovara u Briselu kad je ne mrzi, te novopridošlog Lea, mozak čitavog tima (selektor i igrač – Vučko) smatra da mu je potrebno još sveže krvi. Što se tiče krvi, grupa i rezus faktor nisu primarni, ali ta krv svakako mora biti dobrano inficirana vinom, šarmom i ambicijom. Njegova poslednja Viber poruka piscu ovih redova je glasila: „Našao sam ih!“
A našao je, pre svega, malu Jovanu, dobro nam poznatu u vinskim krugovima. Jovana je trgovac, ali i model, zatim fotograf, pa i slikarka… Jednom rečju, šarmantna umetnička duša sa osećajem za tržište. Inficirana vinom odavno, šarma ima više nego kilograma, ambicije ne manjka… Svaki novi biznis doživljava kao izotop avanture, pa nema sumnje da će i u novom timu dati sve od sebe. Team4 je mesto gde se najviše poštuje individualnost u službi kolektiva.
Generalno, danas je jako teško naći određene ljude za određene rabote. Kao zemlja, mi smo blentavu kadrovsku politiku skoro pa uzdigli na nivo zakona. Nepogrešivo pogrešni ljudi na pravim mestima. E sad, Vučko je video i malo sveta, pa se može reći da on kapira važnost tima. Da uprostim: Kada imate kompaktan tim, tim koji diše kao jedan, možete prodavati i lakovane bubašvabe, pa u tome biti uspešni. Kompaktan tim, gde se zna ko šta radi i gde svako ume i voli to što radi, postaje institucionalizovano zadovoljstvo. Cenim da je to put nečega što se zove Team4.
Dosadašnja praksa je pokazala da Team4 funkcioniše vrlo jednostavno u svojoj složenosti. Postoje klijenti koji su tu „od praistorije“, postoje klijenti koji su na tom putu i postoje oni sa kojima baš ne ide. Nije to ništa strašno. Idilično koketira sa – nelogično, a ovde je logika nešto što se poštuje. Ono što pravi razliku je brzina. Kada do nekog embriona neslaganja dođe, stvari se rešavaju jako brzo. Vučko nije upoznao moju pokojnu prababu Radmilu ali odlično koristi jedno njeno mudro geslo: „Kada visi, odseci sam. Nemoj da ti se para večno…“ Mislim da je brz razlaz odličan princip za neko, eventualno novo povezivanje.
Imali smo Blejkovu Sedmorku, koja nam je kao deci bila ljubak uvod u svet naučne fantastike. Vučkova Entorka će se potruditi da bude fantastična, na zadovoljstvo, a i zarad prosperiteta svojih klijenata. Za vreme, a pogotovo nakon ukidanja represivnih mera, spreman je sastav: Vučko, Slavica, Leo, Jovana, Danica (uskoro) i još jedno lice na teritoriji Novog Sada – Team4, dame i gospodo!
Nenad M. Andric – Vinovnik
){kind=link}