Gledaću te kao sestru ;)

Ruža i M (Stoleta bez), u novoj TimČe epizodi: "Gledaću te kao sestru" 😉 Also staring: Viktor (1, 2 i 3) by Bikicki 😉

Svake godine, kada M. kupi novu zimsku jaknu i udobne snežne cipele, ta zima ispadne ekstremno blaga. Jedini sneg sa kojim se suoči bude perut sa neodržavanog starca u trolejbusu. Rečju, Bog M-u ne dozvoljava da bude moderan. Razmišljajući o tome kako će, kad se uželi snega, za tu zimu kupiti kupaće gaće, peraja i kinesku disaljku, M. se lagano približavao svojoj omiljenoj bakalnici. Iz bakalnice, naoružana švapskim prepariranim cegerom u koji bez cepanja staje gro delova za osrednji traktor, u susret mu je išla Ruža. Da, Ruža, devojka Stoleta Hipstera.

M: „O, koga to moje oči jedva vide? Pa gde si Ružo?“
Ruža: „Zdravo, druže… Evo kupila sam pola prodavnice. Uvek pođeš po nešto, a kupiš sve ostalo. Sad idem da se raspakujem i vratim po propušteno. Otkud ti?“
M: „Meni je hobi da ovde živim. Idem i ja nešto da pazarim. Znaš, idem da vidim šta da kuvam uz Cu. Gde mi je Stole? Ne viđam ga… Kad ćemo kod Bikickog?“
Ruža: „Ne znam za koga me pitaš. Mislim, raskinuli smo… Tako da možemo samo ti i ja kod Bikickog.“
M: „Kako, bre, raskinuli? Pa niste sastavili ni dva meseca. Dobro, tri…“
Ruža: „Do ludila me dovodi. Zamisli, bio je u vinoteci…“
M: „Zamišljam, razumem i već mi nije dobro.“
Ruža: „Nešto mu je drljav telefon, pošto je on hipster i nosi neku prastaru ocvalu Nokiju, kapiraš? I zove on mene, kao, šta da kupi. Meni se pio Viktor od Bikickog, naravno, pošto sam sve čula a nisam probala.“
M: „Pratim napeto!“
Ruža: „Pita me debil, kao, šta da kupim? Da sad ne objašnjavam, ja mu kažem Pet Nat Bikicki. A on… Nemam ja te pare. Jesi normalna. Sad, znam ja da Viktor nije džabe, ali šta me uopšte pita, ako nema dva soma bar kod sebe.“
M: „Sve i da nema, Stole to ne priznaje ni pod batinama…“
Ruža: „Nastavlja se tirada… Kako ja to da nosim, pazi!? Kako da nosi flašu? Pa flašu i koker španijel može da vrati gajbi. Kaže, uostalom, kojih tačno petnest flaša? Ja ponovim – Pet Nat, ne petnaest. On nastavlja, kao da imam govornu manu. Kao, dobra sam riba, šteta što sam mutava. Tek na kraju… a, to je vino. A što se tako zove? Da li je pet kućni ljubimac ili broj? Da li Nat ima veze sa mrežastim čarapama? Džaba mu fore kad sam već istisnula litar limfe kroz uši.“
M: „Pa vidi, Stole je Stole… Ako želiš da ga voliš, moraš malo više da se osloniš na pisanu komunikaciju. (trgne se) Kako bre nisi probala Viktora?! Nijedan od tri ili samo neki?“
Ruža: „Vidi, druže, nisam ja baš toliko zaluđena. A malo sam i inertna, što se vidi iz predugog opstanka sa Stoletom. Nisam probala nijedno Bikicki, niti neko drugo, pet nat vino. Prosto, nije bilo prilike. To je valjda izašlo sa koronom, zajedno. Kako izađe novi soj virusa, tako i Đole izleti sa novim penušavcem. Nema događaja, nema ničega, gde da probam?“
M: „A pa mnogo propuštaš. Imam ja par boca u ledenom šteku. Ništa, idi se raskomoti sa namirnicama, ja ću da vidim u bakalnici šta da spremim, pa dođi do mene. Ostaviću CU za neku drugu priliku. A šibam ti adresu na Viber i vidimo se za dve čuke, može?“
Ruža: „E jedva čekam. Mada, da li ti je problem da me ne muvaš? Upravo sam izašla iz veze, pa… A hoće to uz vino.“
M: „Daaaj! Pa ti si bivša riba mog ortaka. Gledaću te kao sestru…“
(Ruža se osmehnu ispod N95 maske, pokaza palac i ode)

M. (za sebe): „Dobro, ne baš svoju sestru…“

(nastaviće se)

Nenad M. Andric – Vinovnik