“Crno pa se ne vidi”

Ovo šizofreno vreme me dovodi do lakšeg stadijuma ludila…“, razmišljao je M, dok se usijana plotna svojski trudila da toplotnu energiju prenese džezvi. Jutarnja kafa, poslednja čaša Sfere, pretekla od sinoć i vakumirana u boci, par uštipaka i onda se može u dan. E sad, provođenje dana van kuće, zbog poznatog meteorološkog karusela, gotovo da zahteva nošenje transportne „Macura“ vreće sa različitim oblicima garderobe. „Kada pada kiša, jedino ja nemam kišobran, a ako nosim kišobran, osećam se kao jedini idiot koji ga bespotrebno poseduje…“ Na postulatima Marfijevog, posle Dušanovog verovatno najpopularnijeg zakonika, evo i kafe.

Kada se posećuje neko celodnevno vinsko dešavanje, pogotovo u otvorenom ambijentu, odabir garderobe predstaljava zajedničku tangentu na nekoliko krugova pakla. Da, vreme se menja ali to nije sve. Iskusni vinomani odlično znaju da se nosi isključivo tamna garderoba zbog amortizacije fleka. Dođete li u beloj košulji, posle malo gurke za štandovima izgledate kao zbunjeni kasapski šegrt okrvavljen vinom. Dakle, boja ima veliku ulogu. Telefon… Na displeju stoji Stole Hipster, tradicionalni devastator idiličnog jutra.

SH: „E brat, gde si?“
M: „Kod kuće. Dobro jutro, Stole…“
SH: „Gde si danas, inače? Oćemo na ovo sa vinom?“
M: „Idem i na to sa vinom, ali moram prvo neku administraciju da rešim. Što pitaš? I ti ideš?“
SH: „Naravno. Pa nema ništa već sto godina. Hoćemo zajedno na Bikickog?“
M: „Na Bikickog i na sve ostale, ali naročito na njega. Naći ćemo se tamo za nekoliko sati. Nemoj krmeljiv da ideš na događaje.“
SH: „Važi. Čućemo se još. Nego, znaš šta… Razmišljam šta da obučem.“
M: „Nećeš verovati i ja, isto.“
SH: „To sam hteo da te pitam. Poslednji put kad sam se uflekao sa Lily, koja je crvena, fleke sam vadio sa Sferom.“
M: „Ništa… Kad se uflekaš sa belim vinom, ti onda pospi Lily preko da ubiješ fleku.“
SH: „Znači crveno se čisti belim, a belo crvenim. Kapiram.“
M: „Tako je.“ Očigledna sprdnja kroz koju Stole samo „protrči“, poslovično znači da on isključivo blene u svog aduta i da je dekoncentrisan.
SH: „Crveno – belo, belo – crveno, to je ok, skroz. Nego… Vidi, šta da radim ako se uflekam oranžom? Kako da se očistim, ako me neko poprska Cuom? Da probam rozeom? El to već neko rešavao, važno je pitanje…“
M: „Ali tačno sam znao… Vidi, imaš dve opcije. Ako te neko poprska Cuom po košulji, ti prospi Nadiu da izvuče. Međutim, Stole… Ljubi te brat, obuci crnu košulju, kao komšiji za sahranu i idi maltretiraj nekog drugog.“
SH: „Brate, gde da nađem crnu košulju?“
M: „Probaj u garderoberu. Imaš sigurno…“
SH: „Ma jok, idem da kupim. Najsigurnije je. Vidimo se za Bikicki štandom. Prepoznaćeš me po tamnoj eleganciji. Ljubi brat.“
M: „Uvek ti se obradujem. Odlazi, Stole!“

Da, definitivno je tamna garderoba odraz iskustva, naročito kada festivali i saloni pređu iz kurtoazne u poluegzaltiranu fazu. „Teget džemper, teget jakna… To ću da obučem, rešeno.“, pomisli M i nastavi da se inhalira nad crnim zlatom u šoljici.

Nenad M. Andric – Vinovnik