Verovatno ne postoji teren na kome se snažnije sažimaju legendarna Kubertenova krilatica „Važno je učestvovati“ i ono iskonsko, ljudsko – „ Ali kad sam već tu, nije zgoreg i pobediti“, nego kad su u pitanju vinske karte. Već sama pojava nekog vina na tom, dizajniranom listingu, izvestan je oblik pobede. Ovo je Ljubiša intenzivno objašnjavao na primeru Imperatora i na svim raspoloživim jezicima, tokom letovanja. Naširoko je, kad smo već kod sporta, razrađivao tezu o prednosti domaćeg terena, pošto su organska, a biodinamička vina posebno, zaista „kod kuće“, upravo kada su na moru jednakih performansi. E sad, da su Imperator vina na listama hotela iz zone industrijskog, kongresnog ili nekog drugog vida turizma, argumentacija bi bila drugačija ali nikako slabijeg intenziteta. Uostalom, ako smo i dalje u sportu, Ljubiša je navijač, a takvi se bave zbiranjem što šire baze činjenica koje im idu u prilog. Sve za voljeni tim!
Dušica i Ljubiša su se vratili iz Kumbora resetovani, crnji i u značajno boljem raspoloženju, što je i prirodno. Budžet im je i dalje stabilan, pošto je trošak za more pripadao korpusu namenski odvojenih sredstava. Upoznali su neke interesantne ljude, kao i prilikom svakog putovanja, a koeficijent interesantnosti kod Ljubiše poprilično zavisi od toga kako osobe reaguju na ono što on voli. Imperator je bio u fokusu, a na tu temu su se najviše „zalepili“ Ana i Kosta, mladi par iz Valjeva, koji ovom prilikom dolazi u goste. U hotelu je služen samo Constatinvs, što su znali pre polaska, a Ljubiša je u paketu prve pomoći imao svega par boca (karton) Maximanusa. Ana i Kosta nisu probali ništa sem toga. Karton Valeriusa je spreman dremao u frižideru, čekajući svoju premijeru.
Divno veče sa mladim, novim prijateljima, njihovo oduševljenje Imperatorovim rajnskim rizlingom, koji je Kosta nazvao – Istinsko Rajski, odlična klopa iz velemajstorske Dušicine kuhinje čuda, pa neke gotovo zaboravljene teme…
Ljubiša: „Eto, tako ste mladi, a toliko prijate… Nadam se da vas nismo udavili?“
Kosta: „Udavili ste nas jedino hranom i vinom. Ne sećam se da smo ovoliko fantastičnih stvari uneli u sebe od rođenja.“
Ana: „Tačno tako. Dušice, zaboga, što ste ovoliko i pre svega ovoliko različite hrane pripremali?“
Dušica: „Ana, sine, nije to do mene. Da sam se ja pitala, ne bih vas toliko maltretirala, nego je Ljubiša insistirao. Ovo je zaista bilo malo i pretenciozno za moj ukus.“
Ljubiša: „A zašto je Ljubiša insistirao? Da čujem!“
Kosta: „Ako odgovor nema konekciju sa Valeriusom, onda sam ja iguana…“
Ljubiša: „Tačno. Bravo! Predrasude su tu da se ruše… Jeste li videli šta se sve može jesti uz Valerius? I nemoj da mi posle neko razrađuje klišee o tome šta sa čim mora. Jedosmo od ribe do dinstane teletine i Valerius sve obogatio.“ (Ana i Kosta klimaju glavama)
Dušica: „Dopali ste nam se jako. Zato ste i pili samo jedno vino.“
Kosta: (zbunjeno) „Kad smo već dovde došli, mislim da mogu biti otvoreniji. Zaista mi nije jasno što smo pili samo jednu vrstu vina? Vidim da imate dosta toga, a i mi smo poneli neko…“
Ljubiša: „Pa jel’ ti falilo nešto?“
Kosta: „Ne, nikako… Samo pitam.“
Ljubiša: „Slatki ste nam. Da bi došli na još neku tematsku večeru, nije bilo mudro ispaliti sve adute na prvoj. Kapiraš?“
Ana: „Meni je ovo bilo vrlo poučno.“
Ljubiša: „Ako je tako, onda smo spojili lepo, korisno i pametno. Svi smo u ovome učestvovali, ali smo i pobedili!“
Dušica: „Čitala sam nešto… Izgleda da su ubacili Imperator u još neke dobre hotele…“
Ljubiša: „Ne, ne… Mogu sad da ga ubace gde god, ne interesuje me. Gledam Olimpijadu, pa od jeseni. Ukidam vesti!“
Olimpijske igre su posebna svetkovina, pogotovo u ovo izuzetno ubrzano i turbulentno vreme. Jednom u četiri godine! Vinska matematika je precizna – u te četiri godine, bar je jedna berba odlična. Uživajte, navijajte, strepite i radujte se sa našim takmičarima uz Imperator vina. Svaku medalju valja proslaviti i zaliti kako dolikuje…
Nenad M. Andric – Vinovnik
