Kada kola pozajmite majci i time joj izbegnete adute iz mučne rasprave naslova „Nikad od tebe, itd…“ onda vam se u početku čini da kola uopšte i nisu potrebna. Dipol „peške – taksi“ deluje kao savršen automat. Slavoljubov dugogodišnji drug Deki je nestao sa vidika, pa se naprasno pojavio. On sada radi na jednom velikom, interesantnom mestu, dole u luci i zvao je na kafu. Problem sa Lukom Beograd je što zauzima površinu osrednjeg grčkog ostrva i ako niste baš najsigurniji gde tačno idete, operacija može da potraje. Sreća kod silosa je u tome što su ipak upadljivi. Kraj puta se nazire…
Institucija slučaja je dobrano arčena u literaturi. Opravdanja za to ima u životu na sve strane. Kako protumačiti fakt da je mesto na kome radi Deki, u trenutku koji je izabrao da pozove Slavoljuba, bilo poprište ozbiljne degustacije vina Malvazija Barik, vinarije Verkat? Da, istog onog vina koje je on već predpremijerno probao kod Milice i Ljubice. Skupili se poznavaoci da probaju nešto u čemu je Slavoljub već uživao. Pa dobro… Između škole „Sve je to slučajnost“ i „Ništa nije slučajno“, puno je škola.
Susret sa Dekijem je bio baš srdačan, ali je Deki bio u poslu. Slavoljub se „ušančio“, razmišljao koliko je vruće i zašto ga toliko privlači sunce na etiketi Malvazije Barik. Na momente mu se to sunce pretvaralo u dance barika, na momente u dukat, a na momente je to bilo sunce na Dunavu, što realno i jeste. „Šmekerski izabrano mesto za premijeru vina, nema šta“, pomislio je u sebi. „Jedva čekam da ih čujem, pa da prenesem utiske Ljubici i Milici.“I promocija je počela. Njega su, kao „strano telo“ ponudili Verkatovim Grašcem, što je ljubazno prihvatio i prepustio se. Stav o vinu je poneo sa one svoje degustacije na terasi. Određujući koeficijent korelacije Grašca i Malvazije Barik, upalio je i cigaretu. Uz cigaretu se možda ne čuje bolje ali se pažljivije sasluša, kaže stara kavkaska poslovica. A uz kavkaske poslovice odlično ide i Dekijeva kafa. Bio je u životu na nekoliko degustacija sličnog tipa i uvek u stresu. Ne sme ovo, ne sme ono… Doduše, ovo je bilo na otvorenom i prisutni su mogli da budu „normalni“.
Deki: „Prijatelju, kako degustiraš vino i pušiš?“
Slavoljub: „Zašto bih testirao kakvo je vino bez cigarete, ako ga sigurno nikada u životu bez nje neću piti?“
Deki: (nasmeje se)„Hoćeš da ti završim i čašu ovog novog, što promovišu? Vidim po boji u čaši da ti nije to to.“
Slavoljub: „Ne treba. Već sam probao…“
Deki: „Kako si probao? Pa ovo je premijera… Znaš li ko su ove njuške? Ono je…“
Slavoljub: „Znam ko su, naravno. Međutim, Deki, ljudi koji prave nešto… nešto lepo, plemenito… Vidiš, oni imaju divan običaj da najviše vole one koji ih vole. Moje dve prijateljice su najveći fanovi Verkata i naprosto moraju sve probati prve. Eto ti razrešenja misterije.“
Deki: „Hoćeš ti čašu ili…“
Slavoljub: „Ako nije problem, naravno da hoću. Malvazija Barik mi je najveće belo vinsko otkriće za ovo leto. Slušam ove mudrace kako se teško pije, kako nije za celu bocu, cvrc prc…“
Deki: „Ma da. Kao da piju akumulatorsku kiselinu, a ne vino. Pogotovo ovakvo!“
Slavoljub: „Probao?“
Deki: „Jok. Tebi verujem…“
Slavoljub: „Kad su ove stvari u pitanju, možeš da mi veruješ. Nas troje smo iscedili bocu za deset minuta i kukali što nema još.“
Deki: (briše šank) „Jedino što kažu da nema puno boca.“
Slavoljub: „Kad je nešto dobro, onda ga je uvek malo. A kad je bezveze i deset boca je previše.“
Deki: „Si ti, beše, završio filozofiju?“
Slavoljub: „Političke nauke. Ako me pitaš zbog mudrosti, one su svakako iz kafane, spontane.“
Verkatove Malvazije Barik zaista nema ni hiljadu boca. Veliko je pitanje da li će zalihe „izneti“ leto. Sledeće leto ipak valja dočekati sa multipliciranim količinama.
I da, možda je na etiketi sunce, ali je unutar boce dukat. Zlatni…
Nenad M. Andric – Vinovnik
