Svaki put kada Milici i Ljubici dolazi Slavoljub u goste, počinje rovovska borba za teritoriju kupatila. I nema tog Brisela, Dejtona i Versaja, gde bi se moglo za hrastovim astalom raspraviti koja kad ulazi i koliko se zadržava. Jeste da su sestre sestre, ali Slavoljub je Slavoljub! Međutim, danas je malo drugačija situacija. Milica je ranije ustala, što bi se reklo – uredila se i prionula na pripremu klope. Potezanjem krvavih veza, preko MMF-a, Svetske Banke i stalnih članica Saveta Bezbednosti, nabavile su novu Verkat Malvaziju Barik na probu i valjalo je napraviti joj adekvatan doček. Njoj i Slavoljubu! Njoj koju još ne znaju i njemu koji je lep.Ljubica se, devojački krmeljiva vukla do kupatila, usput tražeći sestru pogledom. Ugleda je na terasi, kako od lepe mase formira jagnjeće ćevape.
Ljubica: „Seko, šta to radiš?“
Milica: (nervozno) „Hoblujem parket i rasklapam klima uređaj?! Pa valjda vidiš da formiram ćevape…“
Ljubica: „Delimo mržnju prema pitanjima sa očiglednim odgovorom. To za Malvaziju Barik praviš nadgradnju?“
Milica: „Ne, nego sušim jagnjeće štapiće za vudu vradžbine… Pobogu, Ljubice!“
Ljubica: „Dobro, tek sam ustala… Znači pečemo ih na terasi. Da ceo komšiluk moči leba u vazduh?“
Milica: „Idi se spremaj. Znaš ko stiže…“
Ljubica: „Ma, ne ložim se. Drago mi je da ga vidim ali ništa više od toga. Ni manje, doduše…“
Milica: „Rekao je da će doći malo ranije. Nego ne znam… Vidi, ne možemo odmah Malvaziju Barik, pošto imamo samo jednu bocu.“
Ljubica: „A kada bi imale još jednu, to bi svakako bilo manje od tri. Ukupno ima 600 boca i ne možeš sad očekivati nalivanje. Cilj je da što više ljudi proba. Šta je poenta?“
Milica: „Poenta je da se ti urediš, a da pre toga o’ladiš i par Grašaca da imamo za uvertiru.“
Ljubica: „Ok, ok…“ (odlazi u kupatilo)Nakon dva sata, na terasi Ljubica, Milica i Slavoljub uživaju u novoj Verkat Malvaziji Barik, uz vrhunske jagnjeće ćevape i naan.
Slavoljub: „Kako ovo ide, stvarno sam impresioniran. Nego, moram da vam priznam da ste me navukle na Verkat. I otkud sad barik?“
Milica: „Trpi malvazija drvo. Kad trpi u Istri, što ne bi i u Čereviću. Što pitaš?“
Slavoljub: „ Pa znaš kako… Lako, letnje, nekako morsko vino. I sad u drvo.“
Ljubica: „U pravu si, ali… Istrijanski novi talas vinara je gurajući malvaziju kao sortu, a da ne izazovu ozbiljnu pobunu podrumara veterana, od starta eksperimentisao sa hrastom i bagremom.“
Slavoljub: „Moguće. Nisam toliko načitan. Znači ima toga?“
Milica: „Ima, kako da ne. Fora je u nadgradnji.“
Slavoljub: „Znači na one fine, tanane, voćno mineralne note dodaš malo snage, malo vanile, malo tosta i eto ti vinčuge?“
Ljubica: „Eto baš kao ti.“
Slavoljub: (smeje se) „Ja tostiran? Ovo nije politički korektno…“
Ljubica: „Ma ne. Eto, neko izvorno skladan i sladak kao ti, to ti je malvazija. A ako se super obučeš i imaš manire kakve imaš, onda ti je to Malvazija Barik! Razumeo?“
Slavoljub: „Nadam se da nisam.“
Milica: „Slavoljub Barik!? Ljubice stvarno nisi normalna…“
Obično, kad se kaže „Barik“ misli se na nečiji gabarit. Pitanje je ko izgovara, kome je upućeno i ko sluša. Nekada je to sastavni deo muvanja. Uz Verkatovu Malvaziju Barik, svaka radnja je neki oblik osvajanja.
Nenad M. Andric – Vinovnik
