| Kamarads, sve su ugasili, samo vam (nam) almanah ostaje; ‘ajmo mi ono naše, unfuckable Alan Ford za pocetak: – mi ništa ne obećavamo i to i ispunjavamo – stranka istine; – ovde počiva onaj koga više nema – epitaf; – ovde ležim ja, a stojiš ti, a bilo bi bolje da leziš ti, a stojim ja – epitaf; Eh, sad možemo dalje: Stari pokušava da objasni sinu negativne brojeve. M: Kako ne kontaš; vidi ovako, ide autobus i u njemu je pet putnika; na stanici izađe njih sedam, a dva nova uđu, da bi autobus bio prazan – kontaš sad? K1: Komšija bre, tvoje kuče je belo, a zove s Žuća? K2: Pa i tvoja žena se zove Lepa! I kad smo već u komšiluku: K1: Komšija, jel’ voliš ti sex u troje? K2: Obožavam. K1: Pa požuri kući, možda i stigneš! Meni je moj psiholog rekao: P: Napiši pismo čovjeku koji te, (baš) nervira, na koga si ljut i spali ga. J: Dobro, a šta da radim sa pismom? Policajac zaustavlja automobil. P: Dobar dan gospođo, vaša dokumenta molim. G: Izvolite. P: I dozvolu za oružje. G: Kakvo oružje? P: Nosite retko viđen šarm 😉 Eh takav šaram, imaju još samo sestre Kesler u novoj TimČe epizodi (12): “Stojadin” u Vinariji Verkat 😉 Ništa drugo nam ne preostaje, nego da se kulturno uzdižemo uz (recimo), čašu (dve/tri) divne Fruškogorske malvazije – uživajte iz sve snage – i ja ću 😉 Vučko Team4 timČe Imperator Bikicki Verkat & Brkić |
){kind=link}